U sivilu
I tako inspirisana trenutnim zaposlenjem, resih da iskazem svoje nezadovoljstvo ne dosadjujuci nikome a opet imajuci utisak da sam mnogima to rekla.Mozda ce se mnogi pronaci u mojim pricama i dozivljajima, jer ljudi u Srbiji generalno zive lose,sa poremecenim sistemom vrednosti,niskim prihodima,trpeci veliko nepostovanje.
Pa eto i ja zavrsih Visoku skolu kao najbolji student sa prosecnom ocenom blizu 10,i nije to toliko bilo tesko ni zavrsiti,mozda sam mogla i mnogo vise da su roditelji bili u boljoj finansijskoj situaciji,ali sta je tu je, rekoh dovoljno je za pocetak, zaposlicu se pa cu gurati sa skolom dalje. Kao primeran ucenik i posten covek krenuh u svet trazeci svoje mesto pod suncem.i posle par meseci nadjoh mesto ali daleko od sunca.U prvi mah sam bila srecna i zadovoljna sto nadjoh posao,naivno i neznajuci kakvi ljudi sve mogu biti i sta sve mogu uciniti jer sam u dosadasnjem druzenju lose ljude uvek drzala dalje od sebe. E od tog trenutka,nisam vise imala izbora,morala sam da se uklopim sa svakakvima i skoro sve da pretrpim,sve nepravde i neistine,sve manipulacije,prikrivanja i lazi.I sto je najgore sigurna sam da ima i jos gorih prica.Zbog svega toga sam resila da napravim blog sa kratkim apsurdnim pricicama iz mog poslovnog zivota sa malom platom od 20 000 i velikim nepostovanjem od strane poslodavca.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=228687
